Opasnost od biometrijskih i bezbednosnih kamera na Kosovu

Open Data Kosovo
5 min readJan 31, 2023

Autor: Kreshnik Gashi (kallxo.com)

Izvor: kallxo.com

Postavljene u svakom kvartu i na svakom uglu, nekontrolisane nadzorne kamere kontinuirano krše privatnost građana Kosova.

Najopasnije su one biometrijske i kamere koje snimaju zvuk, a koje se nalaze u javnim prostorima.

Podaci Agencije za informacije i privatnost pokazuju da je tokom 2022. godine u 107 slučajeva utvrđeno da su bezbednosne kamere obrađivale podatke suprotno zakonu, dok u 10 slučajeva institucije nisu poštovale propisane standarde.

Prema zakonu, bezbednosnim kamerama u javnim prostorima može da upravlja samo Kosovska policija, dok je ovaj standard prekršilo 10 opština kojima je, nakon sprovedene inspekcije, naloženo da upravljanje sistemom prenesu na policiju.

U izveštaju Agencije navodi se da su nepravilnosti uočene u opštinama Priština, Gračanica, Đakovica, Peć, Kosovo Polje, Mamuša, Junik, Istok, Parteš i Ranilug. Opštinama je naloženo da izbrišu podatke i prenesu upravljanje sistemom na Policiju.

Tehnologija biometrijskog skeniranja prikuplja podatke putem fotografija, video zapisa i otisaka prstiju kako bi se uz pomoć kompjuterskog softvera utvrdio identitet fizičkog lica. Takva tehnologija se koristi za biometrijske pasoše i lične karte, dok je njena šira upotreba zabranjena jer prikuplja previše ličnih podataka.

Uprkos činjenici da je upotreba ovakvih kamera ograničena, utvrđeno je da su korišćene u najmanje tri slučaja na Kosovu.

Agencija je u postupku inspekcije utvrdila da su sporne kamere ili slična oprema postavljeni u tri preduzeća, od kojih su dva javna.

Jedan od slučajeva odnosi se na kompaniju Telekom Kosova, koja je uspostavila sistem kontrole otiska prsta da bi nadgledala dolazak i odlazak radnika.

Nakon inspekcije Agencije, ova oprema je uklonjena.

Prema rečima komesarke Agencije za informacije i privatnost, Krenare Sogojeva Dërmaku, ovakve zloupotrebe se smatraju ozbiljnim i odgovorne institucije ih moraju smesta prekinuti, dok se podaci prikupljeni na takav način bez odlaganja uništavaju.

Tokom sprovođenja nadzora nad primenom zakona o zaštiti ličnih podataka, u izveštaju Agencije se kao glavni problem navode bezbednosne kamere.

Utvrđeno je da su u 107 slučajeva kamere u preduzećima i institucijama bile nezakonito postavljene.

Na spisku pravnih subjekata u kojima su tokom prethodne godine uočene nepravilnosti, navedene su pijace, kafići, restorani, apoteke, razni domovi zdravlja, pa čak i ministarstva.

Jedna od bitnih zloupotreba ustanovljenih tokom inspekcije, bila je upotreba audio kamera.

Kako navodi inspektor Arbian Arifi, kamere koje snimaju zvuk u javnim prostorima zabranjene su i ne mogu se koristiti. Arifi kaže da su u nekim slučajevima javnih institucija, kao na primer u Gnjilanu, bezbednosne kamere korišćene za snimanje zvuka.

Inspektor dodaje i da je tokom provere prostorija u većini slučajeva utvrđeno da opseg snimanja postavljenih kamera prevazilazi prostor određen za nadgledanje, dok su u pojedinim zabeleženi i neovlašćeni pristupi.

Jedan takav primer je daljinsko upravljanje kamerama putem telefona, što je zabranjeno propisima o zaštiti privatnosti.

Komesarka Krenare Sogojeva Dërmaku podseća da je praćenje putem telefona zabranjeno.

Agencija za informacije i privatnost objavila je smernice za propisno instaliranje bezbednosnih kamera na privatnoj imovini, u preduzećima, kao i u stambenim zgradama na Kosovu.

U svakom pojedinom slučaju, građani treba da vode računa o propisanim ograničenjima i specifikacijama za postavljanje kamera.

Agencija takođe pojašnjava da u slučaju postavljanja bezbednosnih kamera nije dozvoljeno snimanje zvuka.

„Po pravilu nije dozvoljeno postavljanje sistema video-nadzora koji može da snima i zvuk, s obzirom na to da je osnovna svrha instalacije nadzornih kamera bezbednost ljudi i imovine, što znači da je snimanje glasa nesrazmerno ovoj nameni i narušava osnovne slobode i prava subjekta podataka“ — navodi se u smernicama.

Da bi građani na svojoj privatnoj imovini postavili nadzorne kamere, nisu u obavezi da za to traže dozvolu Agencije.

Međutim, kako navode u Agenciji, potrebno je ispuniti kriterijume predviđene zakonom.

„Mora se postaviti znak upozorenja da je naznačeni prostor pod video nadzorom, a taj znak mora biti vidljiv da bi se druga lica informisala o merama. Takođe treba voditi računa da zona snimanja nadzornih kamera ne obuhvata prostor izvan vaše privatne imovine“ — navodi se u smernicama Agencije.

Agencija je opisala i kriterijume koji se moraju ispuniti za postavljanje sistema video nadzora u stambenim zgradama.

Kriterijumi su sledeći:

  • Za postavljanje sistema kamera za nadzor u stambenim zgradama potrebna je prethodna pisana saglasnost najmanje 70% stanara.
  • Video nadzor se može uspostaviti samo ako je to neophodno radi bezbednosti ljudi i imovine.
  • Moraju se postaviti znakovi obaveštenja, koji treba da budu jasno vidljivi i da sadrže infomacije o rukovaocu.
  • Video nadzor u stambenoj zgradi može da pokriva samo ulaz u zgradu kao i zajedničke prostorije, a ne i ulaze u stanove. Zabranjeno je snimati kamerom stanove ili bilo koji privatni prostor.
  • Zabranjeno je svako emitovanje preko CCTV, javne kablovske televizije, interneta ili drugih sredstava telekomunikacija, bilo u realnom vremenu ili odloženo.
  • Snimci nadzornog sistema moraju biti zaštićeni od neovlašćenog pristupa i/ili upotrebe i ne smeju se čuvati duže od jednog meseca (osim ako to nije potrebno za zakonite svrhe);

Agencija za informacije i privatnost dala je i predloge kriterijuma koje treba primeniti za postavljanje bezbednosnih kamera u privrednim društvima. Kako navode u Agenciji, postavljanje kamera mora se vršiti na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji predviđa da se takvi snimci čuvaju najviše jedan mesec, osim ako je drugačije potrebno za zakonite svrhe.

Vlasnik privrednog subjekta koji želi da postavi bezbednosne kamere u svoj prostor, prema Agenciji, mora preduzeti sledeće radnje:

  • Proceniti da je postavljanje kamera neophodno za određenu svrhu i da se ta svrha ne može postići drugim sredstvima, kao što je na primer postavljanje bolje rasvete.
  • Usvojiti odluku o postavljanju video sistema za nadzor u kojoj će opisati svrhu postavljanja, broj kamera, odrediti odgovorno lice i trajanje čuvanja snimaka (Zakon predviđa da trajanje čuvanja ovih zapisa bude najviše jedan mesec, osim ako nike drugačije predviđeno za zakonite svrhe).
  • Postaviti znake upozorenja koji moraju biti vidljivi i sadržati informacije o rukovaocu (privrednom subjektu).
  • Voditi računa da se sistem instalira na spoljašnjoj strani objekta i na ulazu u objekat, ali ne i unutar kancelarija (osim kancelarija u kojima zbog prirode posla postoji potencijalni rizik za zaposlene).
  • Informisati zaposlene, u pisanoj formi i na odgovarajući način, o video sistemu za nadzor i pravima zaposlenih.

Agencija za informacije i privatnost je nezavisna agencija, nadležna za nadzor nad sprovođenjem Zakona o pristupu javnim dokumentima i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u cilju zaštite osnovnih prava i sloboda građana u vezi sa obradom ličnih podataka, kao i garantovanjem pristupa javnim dokumentima.

Ovaj istraživački tekst pripremljen je u okviru projekta „Povećanje učešća građana u digitalnoj agendi — ICEDA“ uz finansijsku podršku Evropske unije i mreže South East Europe (SEE) Digital Rights Network.

Sadržaj ovog istraživačkog teksta isključiva je odgovornost organizacije Open Data Kosovo i autora i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije ili Mreže SEE Digital Rights Network.

--

--