Sveobuhvatan pristup otvorenosti kancelarije premijera
U digitalnom dobu, otvoreni podaci i institucionalna transparentnost su integralni pokazatelji, ne samo upravljanja, već i funkcionalne demokratije. Modernizacija administracije, poboljšanja u obrazovanju, zdravstvu, pravosuđu, bezbednosti, poslovanju, trgovini, poljoprivredi, upravljanju budžetom, demokratiji, kulturi, naučnim istraživanjima, statistici i tako dalje, predstavljaju različite prednosti koje e-uprava donosi.
Takve koristi su od značaja samo ako se preduzmu sistemski i strateški napori. U ovom članku su predstavljeni različiti aspekti onoga što čini kancelariju premijera odgovornom u smislu otvorenosti. Aspekti obuhvataju kako interne inicijative sa usvojenim politikama, strategijama i propisima o pitanjima koja se tiču institucionalne transparentnosti i odgovornosti, tako i aspekte koji se odnose na angažovanje građana i pristupačnost na rad Kancelarije.
Kosovski premijer Aljbin Kurti, prilično je aktivan na svojim društvenim mrežama, koristeći Facebook i Twitter kao platforme za deljenje ažuriranih vesti o aktivnostima Kancelarije. Aktivno onlajn prisustvo premijera doprinosi informisanju javnosti uopšte, a posebno grupa zainteresovanih strana, o nedavnim dešavanjima. Prisustvo i angažovanje na mreži nije samo savremen pristup, već je i efikasan pristup za komunikaciju sa javnošću i ostanak u blizini šire zajednice.
Međutim, aktivno i dosledno angažovanje premijera na društvenim mrežama nije osnovni pokazatelj otvorenosti kancelarije premijera. Kancelarija premijera je ‘transparentna’ ukoliko su organizacioni podaci, budžeti i procesi javnih nabavki javno dostupni. Kancelarija je „dostupna“ ukoliko su njene politike dobro uspostavljene, sistematski unapređene u smislu pristupačnosti putem javnih rasprava i promocije angažovanja građana. Ima „integritet“ u smislu lobiranja, etičkog kodeksa i napora u borbi protiv korupcije. Poslednje, Parlament je ‘svestan’ ukoliko se fokusira na posmatranje i procenu politika koje sprovode institucije.
Tako kaže Open Data Kosovo koji redovno prati i godišnje ocenjuje rad otvorene vlade na Kosovu kroz metodologiju zasnovane na četiri vodeća principa. Principi o kojima je reč, transparentnost, pristupačnost, integritet i svest, čine osnovu za procenu podataka dobijenih iz Indeksa regionalne otvorenosti, alata koji meri u kojoj su meri institucije Zapadnog Balkana otvorene za građane i društvo.
Jedan od ključnih pokazatelja otvorenosti institucije je pristup javnim dokumentima. Iako Zakon o pristupu javnim dokumentima uspostavlja čvrste osnove za slobodu informisanja, praktična primena ostaje manjkava. U ovom pogledu, pre ODK, sistem za praćenje dolaznih zahteva i njihovog statusa tokom perioda procene je neophodan.
Drugi ključni aspekt gde je potrebno poboljšanje u okviru kancelarije premijera je transparentnost budžeta i nabavki. Trenutno se polugodišnji izveštaj o državnom budžetu ne objavljuje na zvaničnom sajtu. A niti ni postupci javnih nabavki. Ovo ometa građane, istraživače i preduzeća da koriste podatke za analizu i donošenje odluka. Zbog toga bi Kancelarija trebalo da daje prioritet objavljivanju otvorenih skupova podataka koji se odnose na njene aktivnosti, budžete i politike. Takve odluke ne samo da promovišu transparentnost i pristupačnost, već i podstiču efektivno angažovanje građana.
Obezbeđivanje transparentne interakcije između lobista i javnih službenika je značajno za očuvanje javnog interesa. Dakle, da bi se ojačala primena Zakona o uzbunjivačima, vlada treba da obezbedi programe obuke za svoje službenike. Teme kao što su sukob interesa, mere za borbu protiv korupcije i procedure uzbunjivanja treba da budu pokrivene. Znanje i veštine o takvim temama će opremiti službenike neophodnim znanjem i veštinama za efikasno rešavanje nepravilnosti i pridržavanje etičkih standarda, na kraju jačajući okvir upravljanja u zemlji.
Još jedno ključno pitanje koje posebno određuje napredak Kancelarije premijera u pogledu integriteta je nedostatak objavljenog Etičkog kodeksa i nedostatak jasnih mehanizama za njegovu primenu. Dakle, Kancelarija premijera treba da razvije i sprovodi snažan etički kodeks i da obuči svoje osoblje o etičkim pitanjima ponašanja, politike sukoba interesa i mera za sprečavanje korupcije.
Štaviše, jedan značajan aspekt u ovom pogledu je činjenica da postoji Politika protiv seksualnog uznemiravanja u organima javne uprave. Iako je postojanje politike važno, potrebno je konstatovati da, s obzirom na to da dominacija patrijarhalnih normi dominira i unutar institucija i u društvu u celini, kvalitet njene primene ostaje pod znakom pitanja. Prema tome, sistemski izveštaji o praćenju i evaluaciji sprovođenja politike seksualnog uznemiravanja su čak važniji od jednostavnog uspostavljanja politike.
Odnos vlast-građani unutar date države je oznaka demokratskih procesa kreiranja politike. Trenutno, angažovanje građana u ovom pogledu nije zadovoljavajuće. Istraživanje, sa 1306 građana različitog porekla, koje je sproveo ODK u saradnji sa UBO Consultingom, pokazalo je da samo 35,7% ispitanika veruje da može dati pozitivan doprinos inicijativama kancelarije premijera. Pored toga, 37,9% ispitanika je izjavilo da neznatno prati rad kancelarije premijera, a samo 6,3% je izjavilo da u velikoj meri prati rad kancelarije premijera. Stoga treba ozbiljnije uzeti u obzir mehanizme za aktivno uključivanje građana u rad kancelarije premijera.
Uprkos stagnaciji u gore navedenim aspektima, tokom godina, ostvaren je i opšti napredak ka otvorenosti kancelarije premijera. Osim donošenja propisa i strategija kao što su Minimalni standardi za proces javnih konsultacija, Strategija reforme javne uprave 2022–2027, Uredba o kriterijumima, standardima i procedurama javnog finansiranja NVO, Vlada je obezbedila stvarna digitalna rešenja koja građanima omogućavaju da adresiraju probleme i žalbe, kao i da primaju dostupne usluge.
Pružanje e-usluga preko državne platforme, e-Kosova, je dobar primer jer to olakšava da se građani angažuju u administrativnim uslugama. Iako platforma obećava, u smislu daljeg napretka sa više dodatnih usluga u različitim kategorijama, trenutno je ograničena u pogledu usluga koje su dostupne i kao takva ne zadovoljava različite potrebe građana, posebno žena, osoba sa invaliditetom i druge ugrožene društvene grupe.
Štaviše, Kancelarija premijera može značajno poboljšati transparentnost i dostupnost javnosti ukoliko jednostavno redovno objavljuje dnevni red, zapisnike sa sastanaka i ključna dokumenta u vezi sa političkim odlukama na svojoj zvaničnoj veb stranici. Ukoliko daje prioritet objavljivanju otvorenih skupova podataka koji se odnose na njegove aktivnosti, budžete i politike. Ukoliko uspostavi jasne mehanizme za praćenje i ocenjivanje svog učinka, uključujući redovno izveštavanje o ključnim indikatorima učinka i ishodima.
Stoga je neophodna sveobuhvatna komunikaciona strategija za efikasno saopštavanje svojih politika, inicijativa i dostignuća javnosti. Redovna saopštenja za javnost, onlajn angažovanje i kampanje za podizanje svesti javnosti mogle bi pomoći u rešavanju različitih nedostataka sa kojima se Kancelarija premijera trenutno suočava u smislu otvorenosti kao izvršne institucije.
Rad koji Kancelarija premijera ulaže interno, jednako je kritičan kada je u pitanju negovanje i promovisanje kulture i otvorenosti i odgovornosti. Kada se transparentnost, pristupačnost, integritet i etika internalizuju kao osnovni principi u okviru Kancelarije, isto tako će se jasno odraziti i njen angažman i interakcija sa građanima i zainteresovanim stranama.
